130 ГОДИНА РАДА, ЗНАЊА И ТРУДА

Свечаном академијом и промоцијом Монографије прослављено је 130 година рада школе у Катићима и исто толико година од подизања прве школске зграде у овом крају. Свесни чињенице да смо сви део једног историјског тока, континуума само привидно омеђеног радним и животним веком, подсетили смо се (извештајима, записницима, фотографијама документованих, а сећањима савременика посведочених) података везаних за почетак рада школе; околности под којима су подизане зграде матичне школе и издвојених одељења, које су испрва, неретко, радиле и у приватним кућама; првих учитеља који су одлуком министра просвете распоређивани у овим планинским крајевима и изазова са којима су се у недостатку наставних средстава и у материјалној оскудици суочавали; услова у којима су ученици описмењавани; учитеља и наставника који су својим просветним делањем оставили неизбрисив траг; некадашњих директора и њиховог доприноса раду и угледу школе; броја ученика који се овде школовао и сразмерно демографском старењу села, нажалост, смањивао; прекида у раду изазваним недостацима учитеља, болестима, ратовима, временским непогодама. Евоцирали смо сећања свих оних који су имали ту срећну животну околност да расту, сазревају и школују се у овим врлетним и аутентичним крајевима; свих оних који су децу подучавали, пензионисаних учитеља и наставника, од којих су многи овог свечаног дана били наши драги гости; свих оних који се сећају неких лепших, а тежих времена, бивших ученика и њихових родитеља – и стога смо изуетно поносни што смо и сами заслужни што тај ток траје и што се својим радом и просветним залагањем старамо да описменимо, образујемо и васпитамо неке будуће генерације ђака који ће кренути стопама својих успешних земљака.
Читав колектив школе, са пуно љубави и ентузијазма, потрудио се да да допринос припреми програма приредбе којом је овај свечани дан обележен. Ученици су песмом, рецитацијама и драмским комадима оживели атмосферу старих времена у којој су ученици километрима, кроз сметове и намете, пешачили до школе, у вуненој одећи коју су мајке и баке плеле, са шареним тканим, преко рамена пребаченим торбама у којима су носили књиге, у обући ручно прављеној од говеђе, свињске и овчје коже; грејали промрзле руке и мокре ноге поред старих бубњара; писали крижуљама по таблицама налик маћанским плочама, са којих су се на путу до школе брисала слова домаћих задатака; седели у скамијама, старим школским клупама; ужину носили у дрвеним чанцима и у недостатку белог пшеничног, јели овсени и кукурузни хлеб и понекад бежали у хајдуке на дружење са чобанима.
947 страна Монографије која носи наслов „Светионици знања око Мучња” подељено је у два тома, која прате развој матичне школе и издвојених одељења кроз историју.
Рецензенти Монографије су Милан Милошевић и Делимир Стишовић, уредник Јелена Стишовић, лектор Марија Вуковић Ђедовић, технички уредник Снежана Ђанковић. Монографија је издата у тиражу од 200 примерака, штампаних у штампарији „Светлост“ из Чачка.
Монографију су слушаоцима представили аутор Светислав Мрковић (доктор техничких наука, професор Факултета техничких наука у Чачку, истраживач, научни сарадник, аутор бројних стручних и публицистичких радова, аутор 22 монографије, добитник бројних награда и признања) и његови сарадници – рецензенти Милан Милошевић (песник и публициста, један од остварених и успешних бивших ученика наше школе, запослен у Министарству иностраних послова, аутор и коаутор бројних књига, члан свесловенског књижевног друштва) и Делимир Стишовић (један од бивших ученика наше школе, а потом и наставник српског и руског језика у њој, аутор и коаутор текстова и књига из области педагошког рада, прошлости нашег народа и његовог завичаја), директор школе Војислав Миловић (који је идеју о издавању Монографије потеклу од претходног директора школе Милете Караклајића, са великим осећањем дужности, одговорности и радости спровео у дело, баш у години школског јубилеја, због чега је промоција добила још свечанији предзнак) и наставник српског језика Милош Мрдак (компетентан да да стручан суд о вредности и значају овог писаног дела и да се (као сведок прошлих времена у Монографији описаних, неко ко памти лепше доба, пуније учионице, изазове рада у једној аутентичној, руралној средини, колега људи који су својим прегалаштвом дали допринос да се школа развија, бори, упркос свему опстаје до данашњих дана) осврне на рад школе и донесе закључке од просветног и истроријског значаја, везане за Монографију).
Аутор Светислав Марковић истакао је да је Монографија омаж раду и ентузијазму просветних радника, чији су резултати видљиви на сваком кораку. Службовање у овим крајевима пре изграђене инфраструктуре заиста се могло упоредити са најтежим пословима, једном врстом храбрости, јунаштва и провере издржљивости. Учионице пуне бистре, знатижељне и знања жељне деце чиниле су да учитељ заборави на све изазове са којима се у овим планинским крајевима суочавао. Просветни радници су утицали на средину и мењали је. Били су и агрономи, и лекари, и ветеринари, и културни посленици.
Кроз клупе матичне школе и издвојених одељења прошло је око 7000 ученика, учило их је више од 350 наставника, којима је подршку пружало 70 помоћних и административних радника. Школа се дичи некадашњим ђацима од којих су многи постали познати и признати, доказавши се као врсни стручњаци у областима којима се баве. Занимљив је и податак да је ово једина школа у којој су се описменила и два председника државе. Рекордан број ђака био је 1965. када је у ђачким клупама било 716 ученика, док је данас њихов број 80, распоређених у 15 одељења. Услови за рад данас су бољи него икад, а ђака све мање. Због малог броја ђака и дубоке демографске старости у којима се наша села налазе, прети нам затварање сеоских школа. Свим силама, са много љубави и ентузијазма боримо се да села оживе, да млади у њима остану и да попут својих предака утабају пут неке светлије будућности својим потомцима.
Захваљујемо се господину Марковићу, који је савесно, студиозно, одговорно и стручно приступио прикупљању грађе за израду овако обимног и захтевног дела, као и његовим сарадницима, што су историју постојања једне школе на систематичан и документован начин отргли од заборава.
Директор школе је поделио плакете и захвалнице истакнутим појединцима, предузећима, институцијама и друштвима захваљујући којима су јубиларна прослава и промоција Монографије успешно реализовани, као и награде ученицима чији су ликовни и литерарни радови били најуспешнији на конкурсу расписаном поводом Дана школе.
Након промоције Монографије, уследио је свечани ручак који је протекао у пријатној атмосфери, дружењу, евоцирању успомена.
Наши драги гости имали су прилику да виде и изложбу ликовних и графичких радова некадашњих талентованих ученика школе, коју је у изложбеном простору наступне сале приредио наставник ликовне културе Горан Костић– Кристине Караклајић, Милутина Марковића и Бошка Стаматовића, којима се захваљујемо што су на креативан начин улепшали и увеличали овај свечани догађај.
Директор Војислав Миловић, доласком на ову функцију, окренуо је нови лист у раду школе, о којем ће писац неке будуће Монографије, надамо се, са поносом писати. Он је својом енергијом, неуморним радом, креативношћу, педантношћу, одговорношћу, отвореношћу за нове идеје, жељом да унапреди рад школе у духу модерних времена, спремношћу да свом тиму несебично помогне да све замисли од просветног значаја спроведе у дело, рад школе подигао на један виши ниво и тиме отворио једно ново, светло поглавље њеног постојања.
Захваљујемо се и свим уваженим гостима, свима који су присуствовали свечаној академији и промоцији Монографије што су својим присуством уприличили овај свечани догађај.