Поздрав и подршка ученицима из Шајкаша

Ученички парламент школе са Катића изражава задовољство што наши вршњаци из школе "Исидора Секулић" у Шајкашу коначно могу да одахну од читаве медијске халабуке која их је пратила последњих дана, и да се здрави врате редовној школској свакодневници. Свакако ће бити потребно извесно време да се забораве све шпекулације из таблоида вечито гладних сензационалистчких вести, који овог пута нису имали милости ни према деци. Наравно да нисмо поверовали ни у рогобатну тезу стручњака о масовној хистерији.. Овим путем позивамо другаре из Шајкаша да нам се јаве уколико желе да проведу један викенд у планинском делу Србије (наша школа је на 1000м. надморске висине).

У наставку можете прочитати текст Светислава Басаре на ову тему:

Pravo na onesvešćivanje

Saznadosmo epilog afere „Masovno trovanje đaka u Šajkašu“.. Ne bih rekao. Nekoliko dana su šajkaški klinci koji su se masovno ispoonesvešćivali u školi punili stupce ovdašnjih novinčina, zvonilo se na uzbunu, oglašavali su se „eksperti“, već se počelo i sa pripremama za lov na odgovorne veštice i odjednom - cap! - ni mukajet. Ispostavilo se na kraju da su deca - a i svi mi s decom - bila otrovanija medijskom histerijom nego hranom, lošim vazduhom, bojnim otrovima i ostalim brzopletim pretpostavkama.
U svemu tome najbitnije je da su klinci zdravo i dobro, koje i vama želim, ali delu ovdašnje javnosti, a bogme i delu roditelja, kao da je bilo pomalo krivo što deca nisu bila „izistinski“ otrovana. Roditelje još i razumem, nikome nije milo da mu dete bude oglašeno kao „masovno histerično“, ali cela ta stvar nije mogla proći bez poslovičnih teoretičara zavere koji su zauzeli decidirani stav da bez trovanja nekom podmuklom materijom nema onesvešćivanja. I punktum! Samo, je li, naša je država  nesposobna da ispita u čemu je stvar. Ili - što je još verovatnije - krije rezultate istrage da bi se izbegla masovna histerija.
Sve me je to bacilo u privremenu dubokomislenost. Palo mi je tokom te dubokomislenosti na pamet da onesvešćivanje nije ni tako redak, a ni tako zlokoban fenomen. Bar ne u velikoj većini slučajeva... Da se mi vratimo u Šajkaš. Ima tu, da kažemo, elemenata masovne histerije, ali ne u glavama onesvešćenih učenika, nego u histeričnoj javnosti koja u svemu vidi podmuklost, zaveru, trovanje i apokalipsu. Možda je krajnje vreme da se naša javnost okane tih, za zdrav razum pogubnih tabloida i da povremeno pročita neku knjigu Nilsa Bora, to bi za javnost bilo baš lekovito. Jer, pazite, šta je rekao Nils Bor: realnost zavisi od stava onog ko je posmatra. Naravoučenije izvucite sami.
 

Preneto iz dnevnog lista 'Danas'
(male, ali neophodne izmene teksta: D.Šipetić)